Prehrambena Industrija - Srbija

Srpska svinjetina lakše do Rusije

Srbija će naredne godine najverovatnije prestati da vakciniše svinje protiv klasične kuge, ali i pored tog vidnog napretka u suzbijanju i iskorenjivanju te bolesti, minimalne su šanse da ćemo samo na osnovu te činjenice moći da izvozimo svinjsko meso i prerađevine u Evropsku uniju, smatraju stručnjaci.

Zbog korišćenja vakcina za suzbijanje ove zarazne bolesti EU je još pre desetak godina zabranila uvoz, pa čak i prevoz kamionima kroz zemlje članice mesa i prerađevina iz Srbije. Ministarstvo poljoprivrede nedavno je objavilo da poslednjih pet godina nije registrovan nijedan slučaj svinjske kuge što „otvara mogućnost sticanja statusa zemlje slobodne od ove bolesti pa tako i nesmetanog izvoza mesa”.

 – Dobili smo šest miliona doza za vakcinaciju svih grla u 2016. Nadamo se da ćemo uskoro i obustaviti vakcinaciju – izjavili su nedavno iz ovog ministarstva za „Politiku”.

Nezvanično se pominje i potpuni preokret u suzbijanju te bolesti – osnivanje takozvanog Nacionalnog kompenzacionog fonda koji treba da predstavlja garanciju za nadoknadu štete uzgajivačima (za uništavanje stoke) u slučaju da se bolest ponovo pojavi, što se do sada smatralo skupljim i rizičnijim rešenjem.

Dobijanje statusa zemlje u kojoj nema svinjske kuge, podsećaju stručnjaci, nije niti može biti automatska ulaznica za evropsko tržište. Za početak biće dobro da bar imamo slobodan i olakšan drumski transport kroz države Unije do ruskog tržišta.

Vojislav Stanković, agrarni analitičar, ističe da su količine svinjskog mesa koje se trenutno proizvode u našoj zemlji oko 280.000 tona godišnje.

– Mi nemamo šanse na tržištu EU koja zadovoljava svoje potrebe za svinjskim mesom, a ima i viškove. Treba da se okrenemo ruskom tržištu i članicama CEFTA – Makedoniji, Crnoj Gori i Republici Srpskoj – kaže Stanković.

Srbija, s druge strane, postaje sve veći uvoznik svinjetine. Naše kupovine te vrste mesa rastu iz godine u godinu od deset do 15 odsto , jer je naša stočarska proizvodnja usitnjena i podložna ciklusima s velikom i, odmah potom, niskom ponudom. Velikim trgovinskim lancima i prerađivačima mnogo je lakše i jevtinije da uvoze duboko zamrznuto meso. Paradoksalna je činjenica da je Srbija ove godine uvezla zamrznutog svinjskog mesa za 31 milion dolara, a da je sa druge strane zbog velikih domaćih viškova i pritisaka farmera u dva navrata organizovan interventni otkup svinja preko Robnih rezervi.

– Da bismo u godinama koje dolaze povećali izvoz moramo da obavimo još mnogo posla. Da podignemo standarde proizvodnje, radimo više na marketingu, zadržimo konvencionalnu proizvodnju. Imamo svega nekoliko velikih farmi koje imaju sve potrebne sertifikate za izvoz – kaže Stanković.

Među agroekonomistima nema mnogo optimizma u pogledu većih izoznih mogućnosti u EU, jer Evropa ni sama ne zna šta će sa svojim viškovima svinjetine zbog zabrane izvoza na rusko tržište. Naši farmeri ne mogu ni po cenama da pariraju evropskoj konkurenciji. Nedavno je posle sastanka ministara poljoprivrede EU u Briselu najavljeno da će početkom 2016. najverovatnije biti pokrenut novi program pomoći za skladištenje svinjskog mesa. Prema podacima Evropske komisije, cena svinjetine u septembru je bila 152 evra (za 100 kilograma) što je 15 do 20 evra manje od proseka za period od 2010. do 2014.

Cilj je da se tržište rastereti tako što će se povećati privremene zalihe, a novim programom će biti obuhvaćeno i skladištenje slanine, prenosi Euroaktiv. Međutim, EK ne očekuje da će doći do bitnijeg oporavka izvoza mesa iz EU u Rusiju sve i da se ukine zabrana uvoza, zbog podsticanja domaće proizvodnju svinjetine u Rusiji i ekonomske situacije. Kako se navodi, gotovo sve članice EU povećale su proizvodnju svinjetine a dominantno alternativno tržište EU je Azija. Interesantno je da je u prvoj polovini godine zajedničko evropsko tržište zabeležilo rast izvoza od 15 odsto zbog rasta tražnje u Kini, Filipinima, Gruziji pa i balkanskim zemljama.